Heinrich Mann (1871-1950), njemački romanopisac i esejist. Za Prvoga svjetskog rata prosvjedovao je protiv njemačkog šovinizma i militarizma te zahtijevao političku odgovornost intelektualca. U Vajmarskoj Republici zauzimao se za demokraciju i ljevičarske ideje. Nakon svoga prvoga, socijalnokritičkog romana U zemlji dembeliji (Im Schlaraffenland, 1900) pisao je romane koji se odlikuju ekspresionističkim stilom te koji na satirički način tematiziraju život malograđana u njegovu rodnom Lübecku i ukazuju na socijalne probleme ondašnjega njemačkog društva: Božice ili tri romana vojvotkinje Von Assy (Die Göttinen oder Die drei Romane der Herzogin von Assy, 1902-1903), Profesor Smeće ili kraj jednog tiranina (Professor Unrat oder Das Ende eines Tyrannen, 1905), Između rasa (Zwischen den Rassen, 1907), Mali grad (Die kleine Stadt, 1909), Podanik (Der Untertan, 1918), Majka Marie (Mutter Marie, 1927), Eugenija ili građansko doba (Eugenie oder die Bürgerzeit, 1928), Velika stvar (Die grosse Sache, 1930). Nakon dolaska nacista na vlast 1933. emigrirao je u Francusku, zatim u SAD, gdje je aktivno zastupao antifašistički program. U emigraciji je napisao veliki povijesni roman u dva dijela: Mladost kralja Henrika IV. (Die Jugend des Königs Henri Quatre, 1935) i Zrelo doba kralja Henrika IV. (Die Vollendung des Königs Henri Quatre, 1938). Pred smrt dovršio je roman Primanje u visokom društvu (Empfang bei der Welt, 1950).

Pročitaj početak knjige

Razvrstaj:

Close Menu
×

Cart