André Bazin

André Bazin (1918–1958), francuski filmski teoretičar i kritičar, novinar, spisatelj i redatelj, izrazito utjecajan prije svega u domeni filmske kritike. Bazin je pisao za brojne časopise, otvarao kinoklubove, držao predavanja, uređivao monografije, organizirao festivale, promicao film na sve moguće načine i uvelike pridonio promicanju filmske kulture nakon II. svjetskog rata. Bio je i jedan od prvih televizijskih kritičara te se zaokupljao kriterijima kritičke recepcije televizijskih i kinematografskih umjetničkih ostvarenja. Godine 1951. pokrenuo je glasoviti časopis Cahiers du cinéma za koji će pisati brojni kritičari i budući filmaši Novog vala. Bio je uvjeren da će široka publika postati zahtjevnija i manje podložna utjecaju posve komercijalnih filmskih uradaka budu li joj se prezentirala i objašnjavala djela vrhunske kakvoće. Stoga je, držeći se načela da piše samo o onome što mu se sviđa, potanko analizirao, između ostalih, opuse Charliea Chaplina, Jeana Renoira i Orsona Wellesa.
André Bazin bio je duhovni roditelj čitavog naraštaja filmofila, kritičar koji je teorijskoj misli o filmu dao snažnu subjektivnost, filozofsku utemeljenost i neospornu duhovnu legitimnost.
Umro je od leukemije 1958, godinu prije premijere prvog filma François Truffauta (koji ga je nazvao “čovjekom-filmom”, najcjenjenijim i najistančanijim filmskim teoretičarom) te, nažalost, nije doživio afirmaciju i procvat nove generacije filmaša koju je duboko obilježio svojom inteligencijom i svojim angažmanom.

Objavljene su mu sljedeće knjige:
– Qu’est-ce que le cinéma ? (Što je film?, 4. sv. [sv. 1: “Ontologie et langage” (“Ontologija i jezik”, 1958); sv. 2: “Le cinéma et les autres arts” (“Film i druge umjetnosti”, 1959); sv. 3: “Cinéma et sociologie” (“Film i sociologija”, 1961); sv. 4: “Une esthétique de la Réalité : le néo-réalisme” (“Estetika stvarnosti: neorealizam”, 1962)]; reizdanje u jednom svesku objavljeno 1976);
– Orson Welles (1972);
– Jean Renoir (1971);
– Charlie Chaplin (s Éricom Rohmerom, 1973);
– Le Cinéma de l’occupation et de la Résistance (Film okupacije i Pokreta otpora, 1975);
– Le Cinéma de la cruauté (Film okrutnosti, 1975);
– Le Cinéma français de la Libération à la Nouvelle Vague (1945-1958) (Francuski film od Oslobođenja do Novog vala (1945-1958), 1984).