* Podaci se odnose na razdoblje do datuma izlaska autorove knjige koju smo objavili

DIDIER DECOIN rođen je 1945. u Boulogne-Billancourtu. Dolazi iz obitelji znamenitog filmskog redatelja i scenarista Henria Decoina. Karijeru je započeo kao novinar, no paralelno se bavio književnim radom. Objavio je dvadesetak romana, od kojih je najpoznatiji John l’Enfer, za koji je 1977. godine dobio prestižnu nacionalnu nagradu Goncourt. Mnogi Decoinovi romani sadrže autobiografske elemente, primjerice: S pogledom na more (Avecvue sur la mer, 2005) i Henri ili Henry, roman o mome ocu (Henri ou Henry, le roman de mon père, 2006), dok je većina iznjedrena iz crne kronike ili povijesnih događaja poput Ljetne noći (La nuit de l’été, 1979), Djeteta Kineskog mora (L’enfant de la mer de Chine, 1981), Béatrice u paklu (Béatrice en enfer, 1984) i Lewis i Alice (Lewis et Alice, 1992). Godine 2011. objavio je roman Engleskinja s biciklom (Une Anglaise à bicyclette, 2011), a najnoviji mu je roman Posvuda vidim vrtove (Je vois des jardins partout, 2012).
Značajan dio njegova opusa čine eseji, koji su često vjerske tematike: Bog jest (Il fait Dieu, 1975), Elisabeth Catez ili opsesija Bogom (Elisabeth Catez ou l’Obsession de Dieu, 1991), Rječnik zaljubljenika u Bibliju (Dictionnaire amoureux de la Bible,2009).
Važan je i Decoinov rad na filmu. Kao scenarist radio je s najznačajnijim imenima francuskoga filma poput Marcela Carnéa, Roberta Enricoa i Jean-Claudea Brialya, a potpisuje i nekoliko velikih televizijskih projekata (Jadnici, Grof Monte Cristo, Balzac i Napoleon).
Nije nebitan, naposljetku, ni njegov javni angažman: generalni je tajnik Akademije Goncourt i predsjednik više književničkih društava. Dobitnik je i brojnih društvenih priznanja i nagrada.