* Podaci se odnose na razdoblje do datuma izlaska autoričine knjige koju smo objavili

Vénus Khoury-Ghata (rođena 1937. u Libanonu), ugledna je francusko-libanonska pjesnikinja i romansijerka. U Bejrutu je studirala književnost, prvu je zbirku poezije objavila 1966. (Nedovršena lica), a prvi roman 1971. (Neprilagođeni). Bježeći od rata u Libanonu, 1972. emigrirala je u Francusku. U svojoj blistavoj književnoj karijeri objavila je četrdesetak romana i zbirki pjesama; njezina djela prevedena su na petnaest jezika. Kroz cijeli njezin opus provlači se tema oslobođenja žene od podređenog položaja što joj ga nameće muškarac, kojem pripisuje odgovornost za istočni grijeh i zlo koje je progutalo ženu.

Iz njezina ukupnog opusa izdvajamo: romane Neprilagođeni (Les Inadaptés, 1971); Preparirani sin (Le Fils empaillé, 1980); Mrtvi nemaju sjene (Les morts n’ont pas d’ombre, 1984); Kuća na rubu suza (Une maison au bord des larmes, 1998); Povlastica mrtvih (Privilège des morts, 2001); Sedam kamenova za preljubnicu (Sept pierres pour la femme adultère, 2007); Vjerenica je bila na leđima magarca (La fiancée était à dos d’âne, 2013); Posljednji Mandeljštamovi dani (Les Derniers Jours de Mandelstam, 2016) i Marina Cvetajeva, umrijeti u Jelabugi (Marina Tsvétaïéva, mourir à Elabouga, 2019); te zbirke pjesama Nedovršena lica (Les Visages inachevés, 1966); Učmale zemlje (Terres stagnantes, 1968); Mrtvačev monolog (Monologue du mort, 1986); Glas drveća (La Voix des arbres, 1999); Sućut kamenja (Compassion des pierres, 2001); Zamračeni (Les Obscurcis, 2008) i Udaljite se od moga prozora (Éloignez-vous de ma fenêtre, 2021).

Nagrade koje je dobila uključuju, među ostalim, Veliku nagradu za poeziju Francuske akademije 2009, nagradu Goncourt za poeziju (životno djelo) 2011. i nagradu Renaudot za Vjerenica je bila na leđima magarca 2015. Nositeljica je ordena Legije časti i članica Parlamenta spisatelja francuskoga govornog područja.