* Podaci se odnose na razdoblje do datuma izlaska našeg zadnjeg izdanja autorove knjige

François Weyergans, suvremeni belgijsko-francuski pisac, rodio se 1941. godine u Bruxellesu. Podjednako voli film i književnost. Bio je suradnik u uglednom filmskom časopisu “Les Cahiers du cinéma”, snimio petnaestak filmova – uglavnom dokumentaraca, napisao nekoliko scenarija. Nakon 1980. posvetio se isključivo pisanju i danas je poznatiji kao književnik nego kao sineast. Prvi je roman – Saloma (Salomé) – napisao krajem šezdesetih, ali ga je objavio tek 2005. U razdoblju od 1973. do danas objavio je četrnaest romana od kojih su mnogi nagrađeni. Tako je Pajac (Le Pitre, 1973) dobio nagradu Roger Nimier, a Statisti (Les Figurants, 1980) čak dvije nagrade – Prix de la Société des Gens de Lettres u Francuskoj i Prix Sander Pierron u Belgiji, jednako kao i Kopt Macaire (Macaire lecopte, 1981) – Prix Rossel u Belgiji i Prix des Deux Margots u Francuskoj. Za Splav Meduze (Le Radeau de la méduse, 1983) Weyergans je dobio nagradu Méridien, a za Boksačku demenciju (La Démence du boxeur, 1992) nagradu Renaudot. Roman s autobiografskim elementima čija je tema odnos oca i sina, Franz i François (Franz et François, 1997), osvojio je Grand Prix de la langue française. Nakon niza nagrada uslijedila je i najuglednija – Goncourt za roman Tri dana kod moje majke (Trois jours chez mamère, 2005), koji je 2006. godine u prijevodu Mie Pervan izišao u ovoj biblioteci.